U Ustanovu za zbrinjavanje dece ometene u razvoju
u Kulinama kod Aleksinca najvise malisana stice iz gradova cija su centralna
jezgra bombardovana
|
 Oliver Nikolic |
Mongoloidnost, Daunov sindrom, urodjena maligna oboljenja, nedostatak udova, srcane mane, hidro i mikrocefalusi, teska i najteza retardiranost, najcesce su dijagnoze novorodjencadi koja po navrsenih sest meseci sticu u Ustanovu za ometene u razvoju u Kulinama kod Aleksinca.
U ovoj ustanovi tvrde da je neverovatan porast broja tesko bolesne dece
direktna posledica NATO-agresije, jer se samo u niskom kraju u poslednjih
godinu i po dana svaka deseta beba rodi retardirana.
Prosecan ogledni period ispitivanja radijacije i uticaja na civi svet
prema svetskim iskustvima je oko pet godina. Toliko, naime, treba da bi
se videlo na koji nacin osiromaseni uranijum, na primer, deluje na novorodjencad.
Sudeci po vec postojecoj situaciji u nekim delovima Srbije, posto zvanicne,
sveobuhvatne statistike jos nema, rezultati na kraju oglednog perioda,
po svemu sudeci, bice zastrasujuci. Inace, retardirana deca ne radjaju
se samo u niskom kraju.
Medju 600 sticenika ove ustanove boravi i stotinak beba rodjenih uglavnom
u toku i posle agresije NATO na Jugoslaviju, ali i malisana iz Republike
Srpske, na ciju zlehudu sudbinu je takodje uticalo oruzje obogaceno osiromasenim
uranijumom. U svojevrsnom egzilu u Kulinama ima i beba obolelih i od po
pet-sest razlicitih bolesti odjednom, sto je takodje, ranijih godina bila
retkost.
Kakva ce se deca tek radjati!?
- Na listi cekanja je oko 20 novorodjencadi iz niskog kraja, imamo
i pet zahteva iz Aleksinca i jos dvadesetak iz cele Srbije - prica Anita
Jankovic, socijalni radnik u Kulinama. - Jasno je da nam najveca „navala"
stize iz gradova cija su centralna jezgra direktno bombardovana u NATO
agresiji. Ne treba biti strucnjak da bi se uvidelo da stres izazvan vazdusnim
napadima, a verovatno i radijacija odnose svoj danak u ionako negativnom
prirastaju. Alarmantno je da nam molbe dolaze od roditelja svih socijalno-kulturnih
slojeva, sto ranije nije bio slucaj. Vise nema pravila - retardirana i
tesko obolela deca radjaju se i bez genetskog nasledja, to jest, niko od
predaka nije bolovao od slicnih bolesti, to su cesto i deca intelektualaca,
i retko su rodjena u siromasnim porodicama.
| Evakuacija Rakovice,
Aleksinca, Panceva...!?
Ocito je da se o posledicama bombardovanja osiromasenim uranijumom malo govori i da se posle otkrivanja bolesti kod stranih vojnika prasina slegla i verovatno pocistila pod tepih. Zvanicnici ne priznaju radioaktivno zracenje na podrucju severno od Vranja, sto tvrde vojni izvori, ali i Srpko Markovic, nacelnik laboratorije za ispitivanje zracenja Nuklearnog instituta u Vinci. Markovic kaze da je jos rano govoriti o posledicama po novorodjencad, a da je sa podrucja Aleksinca i pre 15 godina imao „neosnovane prituzbe na radijaciju iz rudnika". Zvanicnici iz Instituta za medicinu rada Klinickog centra Srbije, doduse jos nezvanicno, tvrde suprotno - kazu da radijacije ima sirom Jugoslavije i da ce se posledice osetiti i brze nego sto je u svetskim iskustvima poznato. Da li je sudbina Rakovice, Aleksinca, Panceva... da budu evakuisani da bi se izbegla katastrofa u decenijama koje dolaze? |
Sto se Beograda tice, najvise obolele dece radja se u opstini Rakovica,
saznajemo u Kulinama. Jasno je zasto ako se setimo koliko puta dnevno je
u pregledima raketiranih lokacija za vreme NATO agresije pominjana Strazevica.
Pored dece iz Republike Srpske, ima ih dosta i sa Kosova i Metohije, Vojvodine,
posebno Panceva, ali i iz crne Gore.
Glavna medicinska sestra decjeg odeljenja Natasa Stankovic iz Aleksinca
svakodnevno provodi po deset i vise sati sa bolesnim malisanima. Zivi u
Aleksincu, a u Kulinama radi vec osam godina. Zabrinuta je za svoju buducnost,
mlada je, neudata. Nismo se usudili da je pitamo da li i sama planira potomstvo
pod sadasnjim uslovima...Vidi se da zaista voli decu.
- Samo u poslednje dve sedmice u Aleksincu je zabeleceno 11 slucajeva
teskih malignih oboljenja pluca. Simptomi su slicni prehladi, pa ljudi
neblagovremeno dodju po medicinsku pomoc. Meni je i od ranije sve jasno
jer vidim kakve bebe nam dolaze. cesto me obuzme beznadje, ali ne dam se
- kace Natasa. - Bombardovanje je definitivno uticalo na ovoliki procenat
tesko bolesnih novorodjencadi. Ranije su dijagnoze imale svoju predistoriju.
Ili je majka pila lekove i „ostetila" plod, ili je genetsko nasledje, tecak
socijalni status. Uglavnom, uvek se znao razlog svakog deformiteta. U poslednje
vreme nema pravila. Svaka bolest je jos izrazenija. Zamislite bebu koja
se rodila psihicki tesko zaostala, ima srcanu manu, deformitet udova, pa
i zecju usnu kroz koju teskom mukom uspevamo da je nahranimo. Stres kod
roditelja, trenutni ili onaj posttraumatski, umnogome je uticao. Ne znam
da li je radijacija pocela da deluje, ali ako, kako kazu, pocinje tek za
pet godina, ne smem ni da pomislim sta ce biti. Kakva ce se deca radjati?
Uskoro svi kapaciteti popunjeni
Sudbina najmladjih sticenika Ustanove u Kulinama je neizvesna. Ako
ih roditelji dovedu dok su jos bebe, sa sest meseci starosti, imaju sanse
da docive i sest godina, kada nastupa prva kriza. Sledeca ih ceka oko petnaeste,
kada uglavnom ulaze u pubertet, koji tesko precivljavaju. Medju 600 sticenika
Doma ima i onih koji su docekali i pedesetu, ali, kako kace Malina Mitic,
direktor, i tada su umno ravni deci, tako da ih sve tako i zovu.
U poslednjih deset godina u vrlo teskim uslovima u Kulinama je umrlo
675-oro dece. Najvise 1993. godine - 96-oro, zbog inflacije, i 1999. godine
- 88-oro, zbog rata.
- Zeleli bismo da se ovaj broj ne ponovi i da to bude najgora godina,
ali posledice bombardovanja sve se vise osecaju. Sudeci po prvim efektima
bombardovanja, stizace sve vise dece, tako da ce uskoro kapaciteti biti
popunjeni - tvrdi direktorka Mitic.
| Roditelji retko dolaze
u posete. Vecina se odrekla svog bespomocnog potomstva
U Kuline se stice preko Zitkovca, a sama ustanova smestena je na obroncima Malog Jastrepca, daleko od ociju javnosti. Atmosfera koja podseca na odmaraliste, vazdusnu banju, pleni sve dok se ne udje u krug Ustanove. Reporterskoj ekipi Nedeljnog Telegrafa, navikloj na svakojake teske zivotne situacije, suocenje sa sticenicima Ustanove nije ni malo lako palo. Zaposleni, njih 200, zaista rade herojski, plemenit posao. Negovateljice svako dete moraju da presvuku nekoliko puta dnevno, a vecinu posebno da nahrane. Roditelji retko dolaze u posete. Vecina njih odrekla se svog bespomocnog potomstva, neki salju pakete, a najcesce navracaju tate i mame najmladjih - beba rodjenih u postnatovskoj Srbiji. |
