Dugoročni udar na zdravlje ljudi 

Odlukom Političkog komiteta NATO o navodnom odsustvu razloga za zabranu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, direktno je prekršen konsenzus donet na svetskom nivou. Objašnjenje da se radi o materijalu koji ne ugrožava zdravlje, nije tačno jer osiromašeni uranijum jeste štetan, jeste radioaktivan. Jedno je filozofija Međunarodne komisije za zaštitu od zračenja, gde se o ovom prirodnom materijalu obrađuju nova saznanja, statistike, epidemiološke studije, a nešto drugo, što i jeste najvažnije, jeste stav, priznat na svetskom nivou, da je svaka upotreba zračenja koja ne donosi korist strogo zabranjena i ni pod kojim uslovima ne može biti odobrena, kaže Srpko Marković, zamenik direktora Instituta za nuklearnu fiziku u Vinči, naglašavajući da je glavna rasprava nastala oko toga što su oboleli vojnici NATO-a dok se za stanje u Republici Srpskoj, gde su takođe gađane teritorije municijom sa osiromašenim uranijumom, niko nije brinuo. 

Na pitanje da li je osiromašenog uranijuma bilo u krstarećim raketama koje su padale po Beogradu i ostalim područjima Srbije, Marković odgovara da je detekcija terena pokazala da na tim lokacijama traga od ovog radioaktivnog elementa definitivno nema. 

Osiromašeni uranijum, kao i drugi radioaktivni izotopi, po rečima prof. dr Vladimira Obradovića, direktora Instituta za nuklearnu medicinu KCS, mogu dovesti do spoljnog zračenja, ali u ovom konkretnom slučaju radi se o internoj kontaminaciji, odnosno unošenju u organizam gde ovi radioaktivni agensi ostavljaju štetne posledice. 

Uranijum 238, ili osiromašeni, emituje između ostalog i alfa zračenje, koje je najopasnije i u biološkom smislu daje najteže efekte. Njegovo dejstvo je dvostruko štetno, ono je toksično i radioaktivno. Važno je voditi računa i o vremenu poluraspada, a urana je 4,5 milijardi godina, što znači da ukoliko se unese u organizam ovaj agans doživotno deluje. Na njega su najosetljiviji krvotovorno tkivo i reproduktivni organi. Mladi i odojčad su osetljiviji od starijih, a žene su osetljivije od muškaraca. Konačno postoji i fenomen biološkog poluvremena, odnosno pitanje koliko će taj izotop da ostane u organizmu. Ponekad on biva izlučen, a nekad ostaje u njemu za sva vremena. 

Žene osetljivije od muškaraca

- Alfa emtireri urana 238 imaju vrlo nepovoljna svojstva i distribuiraju se u mozgu, bubrezima, kostima, što je posebno opasno jer se u kosnoj srži stvara krv, te ne treba da čudi što se danas pojavljuju izveštaji o obolevanju od leukemije vojnika NATO-a. Ti krvotvorni organi obično prvi reaguju na uranijumsku municiju, kaže i profesor Obradović. Prilikom udara ovom municijom, podseća, stvara se veoma visoka temperatura i osiromašeni uranijum se pretvara u aerosole čestice od oko pet mikrona, koje se mogu veoma lako udahnuti i zadržati u plućima. To je prva, akutna faza, kada na samom mestu eksplozije dolazi do interne kontaminacije. Međutim, kako po njegovim rečima, pokazuju neka istraživanja u zavisnosti od klimatskih uslova, najpre vetra, ove čestice se mogu proširiti u oblasti od 40 kilometara, što može dovesti do takozvanih kasnijih posledica po zdravlje. Sada je otprilike za njih vreme, kada dolazi do uključivanja uranijuma u lanac ishrane. 

Među aerosolima otprilike 10 odsto su oksidi uranijuma koji su rastvorljivi u vodi ovim putem oni mogu dospeti u bilje, stočnu hranu i u čoveka. Tada se odigrava kontaminacija putem digestivnog trakta. 

O pozitivnim efektima radijacije

Na pitanje da li je kod nas zbog zagađenja teritorija osiromašenim uranijumom, došlo do pojave porasta obolelih od malignih oboljenja, doc. dr Nenad Borojević, v.d. zamenika direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da, prema podacima kojima raspolaže ova zdravstvena ustanova, od 1991. ili tačnije od 1995. godine kada je municijom sa osiromašenim uranijumom gađana Republika Srpska, do danas, nije zabeležen nikakav značajan porast obolevanja od malignih bolesti. "Naravno da nema povećanog broja obolelih niti bilo kakvih skokova, mi smo zaključili na osnovu našeg hospitalnog (bolničkog) registra, na osnovu kojeg bi takav porast mogao da bude realno uočen". Do sada raspolažemo samo podacima o obolevanju od leukemije grupe vojnika koji su boravili na kontaminiranim teritorijama. Međutim, za potpuno praćenje trenda obolevanja neophodan je jedinstveni republički registar koji na nivou Srbije još nije ustanovljen. Takav registar bi predstavljao osnovu za bilo kakvo ozbiljno razmatranje problema ili bilo kakve ozbiljne zaključke kada su u pitanju maligne bolesti. Vojvodina raspolaže ovim registrom i, kako tvrde medicinski stručnjaci koji na njemu rade, u ovom području takođe nije za poslednjih deset godina zabeleženo bilo kakvo povećanje broja obolelih od kancera, kaže docent Borojević, naglašavajući da ne treba zaboraviti da je negativne efekte radijacije moguće koristiti i u pozitivnom smislu, u medicini strogo kontrolisano za uništavanje malignih ćelija. Kako nastaju maligna oboljenja, za sada se, kako kaže tačno ne zna, ali nauka je utvrdila da je uzrok multifaktorijalan. To znači da po pravilu zbog nekoliko okidača, koji deluju dugi niz godina genetski materijal u jednom trenutku prestane da bude normalan i počne da buja dovodeći u opasnost ceo organizam. U našoj neposrednoj prošlosti bilo je dosta takvih riziko-faktora - stres, težak život, ishrana slabog kvaliteta, hemijski agensi naročito oslobođeni tokom bombardovanja i na kraju radioaktivno zračenje. 

Ljiljana Maksimović

Na osnovu Svetskog konsenzusa o zaštiti od zračenja, jonizirajuće zračenje je priznato kao kancerogeno iako se ni za jedan jedini slučaj raka ne može dokazati da je uzrokovan ovim zračenjem. Prema svetskim stavovima, kako kaže Srpko Marković, od ukupnog broja obolelih od malignih bolesti priznaje se da je jonizirajuće zračenje odgovorno za pet do deset odsto slučajeva. 

Prema rečima Obradovića, efekti zračenja su stohastički, što znači da ne zavise od doze, svaka se smatra opasnom. Bezopasno zračenje, kako kaže, ne postoji, postoji samo tolerantno i opravdano, a to je ono koje se koristi u medicinske svrhe, bilo dijagnostičke ili terapijske. 

Inače, što se tiče i imena osiromašeni uranijum, to je stvar samo definicije. Reč je o onom što ostane posle hemijske separacije iz sirovog uranijuma kada se izvadi uranijum 235, koji se koristi za obogaćeno gorivo. Ostaje takozvani osiromašeni 238, koji više nije ekonomski isplativ i koji ima status radioaktivnog otpada.