Velika opasnost od hemijskih zagađenja 

Atina, 10. februara (Tanjug) 

Minimiziranje negativnih dejstava upotrebe osiromašenog uranijuma na području Jugoslavije naučno je neprihvatljivo, jer se o posledicama može govoriti tek nakon detaljnih, stručnih, analiza, što, zasad, nije urađeno - istaknuto je na naučnom skupu o "balkanskom sindromu", koji je danas održan u Atini. 

Na skupu u organizaciji Društva grčko-srpskog prijateljstva, stručnjaci iz Grčke, Jugoslavije i Republike Srpske ukazali su, takođe, da posebnu pažnju treba pokloniti opasnostima od hemijskih zagađenja, izazavanih bombardovanjem fabrika i rafinerija, jer one mogu biti veće od posledica uranijumskog zračenja. 

"Opasni izvori hemijskih zagađenja još postoje na području Novog Sada, Pančeva, Bora i Kragujevca", upozorio je direktor beogradskog Zavoda za zaštitu zdravlja Slobodan Tošović. 

On je ukazao da je Srbiji neophodna pomoć međunarodne zajednice za saniranje lokacija sa opasnim toksinima, jer sama nema dovoljno sredstava za to. Ako se to ne učini, preti opasnost da zagađivači, kroz zemlju i vodotokove, uđu u lanac ishrane. 

Nikos Kacaros iz grčkog Instituta za fiziku Demokratis kritikovao je Evropsku uniju i NATO zbog, kako je rekao, nedovoljnog angažovanja na utvrđivanju istine o "balkanskom sindromu", podsetivši da su prva istraživanja, obavljena neposredno po završetku bombardovanja, pokazala da postoji ozbiljna opasnost po ljude i prirodu. 

Učesnici skupa su se složili da je situacija najteža na Kosovu, gde, prema nekim podacima iz NATO, postoji čak 112 opasnih mesta koja nisu ni markirana. 

"NATO jedini zna šta se tamo događalo tokom agresije na SRJ i trebalo bi da ponudi kompletne informacije i preduzme potrebne mere", smatra Radojko Pavlović iz Instituta "Vinča". 

Kad je reč o osiromašenom uranijumu, situacija u drugim delovima Jugoslavije, prema rečima naših stručnjaka, nije opasna, jer su četiri lokacije koje su otkrivene u Srbiji i jedna u Crnoj Gori izolovane.