BALKANSKI SINDROM DIŽE TON POLITIČKIH DEBATA U EVROPI I SVETU

SAD moraju da kažu istinu

Pariz, Rim, 4. januara (SENSE)

Otkriće šeste žrtve od leukemije među italijanskim vojnicima koji su bili u sastavu međunarodnih snaga u Bosni, prenelo je "balkanski sindrom" i u političku sferu. "Stvar je veoma delikatna, ali neosporna solidarnost prema Alijansi ne opravdava ni prećutkivanje ni zataškavanje. To nećemo tolerisati", izjavio je predsednik italijanske vlade Đulijano Amato, saopštivši juče kasno posle podne da će, na zahtev Italije, raspravljati Savet i Politički komitet NATO-a o municiji koja sadrži osiromašeni uranijum.

Oglasili su se prvi put i francuski zvaničnici.

"Zahtevamo od naših američkih partnera da budu otvoreni u tom pitanju", rekao je francuski ministar odbrane Alen Rišar, podržavši zahtev Italije da NATO objasni ima li ili ne opasnosti od ostataka bombi koje sadrže osiromašeni uranijum.

Rišar se pridružio i zahtevu, koji su juče u Lisabonu istakli šefovi diplomatija Belgije i Portugala, Luj Mišel i Žaime Gama, da se o tome otvori međunarodna istraga. Na zajedničkoj konferenciji za novinare oni su konkretno zatražili da se "balkanski sindrom" ispita na "evropskom i nivou Atlantskog saveza".

Italijanske komunističke političke formacije, kao i roditelji vojnika zahtevaju da se iz Bosne i sa Kosova povuku svi italijanski vojnici, a profašističke partije Nacionalna alijansa i Severna liga ističu da je za smrt vojnika kriva "centrističko-leva vlada" i traže neodložnu ostavku ministra odbrane Serđa Matarele. Istina, italijanske vlasti dugo su tvrdile da bombe sa osiromašenim uranijumom nisu korišćene u Bosni. Tek 21. decembra Matarela je u Parlamentu priznao da su američki avioni A-10 1994. i 1995. izručili najmanje 10.800 takvih bombi upravo na ciljeve u Bosni, a da NATO o tome nije obavestio Italiju.

Iz sedišta NATO-a u Briselu odgovorne ličnosti su uzvratile da su visoka vojna lica svih članica o tome bila "savršeno informisana".

Rim je formirao i komisiju medicinskih eksperata koja će ispitati uzroke misteriozne bolesti, "otporne na svaki lek", koja u kratkom roku odnosi svoje žrtve.

"Istraživanje uzroka ove bolesti ne treba da dovodi u pitanje značaj misije mira", rekao je Matarela. "Zamislimo samo šta bi bilo da smo Miloševiću dopustili da radi šta hoće".

U isto vreme italijanski državni sekretar za odbranu Marko Miniti je podsetio da je jedna medicinska komisija krajem 1999. utvrdila u istrazi, koju je vodila i na bombardovanim terenima na Kosovu, da ostaci municije sa osiromašenim uranijumom ne mogu imati nikakvog štetnog dejstva po zdravlje.

Međutim, prema drugim tezama, u kontroverznoj naučnoj i političkoj debati koja osvaja Evropu, opasnost i ne potiče od radioaktivnosti nego od izuzetne toksičnosti uranijumske prašine koja ostaje posle eksplozija bombi.

Polemike otkrivaju još nešto. Sve do danas tvrdilo se da bombe sa uranijumskim punjenjem ima samo američka avijacija. Međutim, takvu municiju poseduje više zemalja NATO-a, među njima i Francuska, tvrdi sada jedan vojni ekspert i navodi konkretno da su siromašnim uranijumom napunjene granate od 120 mm koje se ispaljuju iz topova najmodernijeg francuskog tenka "leklerk".

Dževad Sabljaković

Pentagon: Nema tragova osiromašenog uranijuma na Kosmetu

Vašington, 4. januara (AFP-Beta)

Godinu dana nakon bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom na Kosmetu nisu mogli biti otkriveni tragovi te materije, saopšteno je danas u Pentagonu.

Portparoli američkog Ministarstva odbrane danas su saopštili da je u martu 2000. godine Centar za zdravlje i preventivnu medicinu američke kopnene vojske izvršio uzimanje uzoraka sa mesta udara projektila u američkom sektoru na Kosmetu kako bi se utvrdilo da li još uvek postoje tragovi osiromašenog uranijuma i da su analize pokazale negativne rezultate.

Ta ispitivanja su izvršena na devet mesta i na devet uzoraka tla sa dva mesta gde su postojali vizuelni dokazi udara.

"Analizu su izvršili vojni nuklearni hemičari. Nijedna od analiza nije pokazala prisustvo osiromašenog uranijuma", rekao je jedan od portparola američkog Ministarstva odbrane, mornarički pukovnik Dejvid Gej.

INTERVJU BIVŠEG KOMANDANTA ITALIJANSKOG KONTINGENTA NA KOSMETU

Del Vekio: Znali smo

Rim, 4. januara (Tanjug)

Bivši komandant italijanskog kontingenta na Kosmetu, general Mauro del Vekio je izjavio da se znalo da su na Kosmetu korišćeni projektili sa osiromašenim uranom, ali su preduzete sve neophodne mere, da bi se garantovala sigurnost vojnicima.

"Postojale su naredbe koje su važile za sve vojne nivoe: niko se ne sme približavati vojnim sredstvima, olupinama, otpadima, ili bilo kojem drugom vojnom materijalu", istakao je general Del Vekio u intervjuu za današnji dnevnik "Korijere dela sera".

Na dnevnom redu NATO-a

Brisel, 4. januara (Tanjug)

Ambasadori Severnoatlantskog saveza (NATO) će na redovnom sastanku 10. januara, "najverovatnije" raspravljati o "balkanskom sindromu", potvrđeno je u sedištu Alijanse u Briselu.

O misterioznoj bolesti od koje obolevaju vojnici mirovnih snaga razmešteni na Balkanu, razgovaraće se dan ranije i na sednici Političkog komiteta NATO-a.

Precizan dnevni red tih sastanaka biće naknadno utvrđen, dodao je predstavnik Alijanse, naglašavajući da će se "sve učiniti da se obezbede neophodne informacije".

Vojni predstavnici Saveza, pozivajući se na dosadašnja istraživanja, tvrde da se "sa stanovišta zdravlja vojnika, izloženost ostacima projektila sa osiromašenim uranom nimalo ne razlikuje od izloženosti nekom od teških metala, kao što je olovo, na primer".

Municija sa osiromašenim uranom, kako se naglašava, "sadrži 40 odsto manje radioaktivnog urana nego što se on može naći u prirodi".

Nakon izveštaja o smrtnim slučajevima i najtežim oboljenjima među veteranima balkanskih ratova, tri članice Evropske unije i NATO-a, Belgija, Portugalija i Italija, insistirale su da se na nivou Unije i transatlantske Alijanse raspravlja o korišćenju i posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma.

Belgijski ministar odbrane Andre Flao nedavno je zvanično zatražio od Švedske, novog predsedavajućeg "petnaestorice", da se na jednoj od narednih sednica ministara odbrane članica Unije razgovara o "balkanskom sindromu".